Piše: Milorad Popović | Romske vesti
BEOGRAD – Malo je pozorišnih ostvarenja na domaćoj sceni koja su uspela da tokom više od dve decenije zadrže istu snagu emocije, interesovanje publike i umetničku relevantnost. Mjuzikl „Cigani lete u nebo“, koji će 20. juna biti izveden u Sava centru u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF), odavno je prerastao granice obične pozorišne predstave i postao deo kulturnog identiteta Srbije.
Zasnovana na motivima poznate priče o slobodi, ljubavi i ponosu, predstava kroz romske junake donosi univerzalnu poruku o ljudskom dostojanstvu, izboru i pravu na sopstveni put. Upravo zato ovaj mjuzikl već godinama privlači različite generacije gledalaca, bez obzira na nacionalnu ili kulturnu pripadnost.
Za romsku zajednicu, „Cigani lete u nebo“ imaju poseban značaj. U vremenu kada su Romi često predstavljeni kroz društvene probleme i stereotipe, ova predstava publiku podseća na bogatstvo romske kulture, muzike, tradicije i životne filozofije koja slobodu i dostojanstvo stavlja iznad svega.
Posebnu umetničku snagu predstavi daju glumci Pozorišta na Terazijama, među kojima su i Olivera Baćić i Ivan Bosiljčić, umetnici koji su svojim interpretacijama doprineli da likovi Rade i Lojka Zobara ostanu među najprepoznatljivijim pozorišnim junacima domaće scene.
Ovogodišnje izvođenje ima dodatnu težinu jer dolazi u trenutku kada se širom Evrope sve više govori o značaju očuvanja kulturne raznolikosti i manjinskih identiteta. Romska kultura, koja je vekovima opstajala uprkos brojnim izazovima, upravo kroz umetnost pronalazi jedan od svojih najsnažnijih glasova.
Muzika, ples i emocija oduvek su bili sastavni deo romskog kulturnog nasleđa. Zato nije slučajno što je upravo ovaj mjuzikl postao jedno od najdugovečnijih ostvarenja domaćeg pozorišta. Njegova snaga nije samo u spektakularnoj produkciji, već u činjenici da govori o ljudima koji se bore za ljubav, slobodu i pravo da budu ono što jesu.
Za mnoge Rome, ali i za sve ljubitelje pozorišne umetnosti, „Cigani lete u nebo“ predstavljaju mnogo više od predstave. To je podsećanje da kultura može graditi mostove tamo gde ih društvo često ruši, da umetnost može pobediti predrasude i da priče nastale iz romske tradicije imaju univerzalnu vrednost koja prevazilazi vreme i granice.
Kada se svetla Sava centra ugase, a muzika ispuni salu, publika neće prisustvovati samo još jednom izvođenju poznatog mjuzikla. Biće to još jedna potvrda da romska kultura ostaje neizostavan deo zajedničkog kulturnog nasleđa Srbije.