Piše: Milorad Popović, Romske Vesti
Balkan je ostao bez jednog od svojih najprepoznatljivijih književnih glasova. U 77. godini preminula je hrvatska književnica, esejistkinja i novinarka Slavenka Drakulić, autorka čija su dela decenijama podsticala društvo da se suoči sa sopstvenim slabostima, preispita istoriju i sačuva ljudskost u vremenima velikih podela.
Rođena 1949. godine u Rijeci, Drakulićeva je tokom više od četiri decenije stvaralaštva izgradila reputaciju jedne od najprevođenijih i najuticajnijih književnica sa prostora bivše Jugoslavije. Njene knjige i eseji prevedeni su na brojne svetske jezike, a njeni tekstovi objavljivani su u vodećim međunarodnim medijima.
Ono po čemu će ostati upamćena nije samo književna veština, već hrabrost da piše o temama od kojih su mnogi okretali glavu. Dok su se društva na Balkanu suočavala sa raspadom zajedničke države, ratovima i tranzicijom, Slavenka Drakulić je kroz svoje knjige beležila sudbine običnih ljudi, žena, izbeglica, žrtava rata i onih koji su ostajali nevidljivi u velikim istorijskim pričama.
Njena dela „Kako smo preživeli komunizam i čak se smejali“, „Balkan ekspres“, „Kao da me nema“, „Oni ne bi ni mrava zgazili“ i brojne druge knjige predstavljaju dragoceno svedočanstvo o vremenu koje je oblikovalo generacije ljudi na ovim prostorima. Posebno značajno mesto zauzima njen rad na afirmaciji ženskih prava i otvaranju tema o položaju žena u socijalističkim i postkomunističkim društvima, zbog čega je smatrana jednom od pionirki savremenog feminističkog pisma u jugoistočnoj Evropi.
Photo:Nenad Kostić/Kurir
Za nas koji dolazimo iz zajednica koje su često bile na marginama društva, njeno stvaralaštvo nosi dodatnu vrednost. Slavenka Drakulić nije pisala samo o velikim političkim procesima. Pisala je o ljudskom dostojanstvu. O pravu svakog čoveka da bude viđen, saslušan i zapamćen. U vremenu kada se identiteti često zloupotrebljavaju za produbljivanje podela, ona je neumorno podsećala da su pojedinačne ljudske sudbine važnije od ideologija.
Njena smrt predstavlja veliki gubitak za evropsku književnost, novinarstvo i kulturu sećanja. Iza nje ostaju knjige koje će nastaviti da govore generacijama koje dolaze, upozoravajući ih da zaborav nikada nije bezazlen, a da je istina često najteži, ali i najvredniji put.
Slavenka Drakulić više nije među nama, ali njene reči ostaju da svedoče o vremenu, ljudima i prostoru koji je neumorno pokušavala da razume.
Neka joj je večna slava i hvala za trag koji je ostavila u književnosti našeg regiona.