Piše: Milorad Popović | Romske vesti
BEOGRAD – Simboličnim osvetljavanjem Kule Beograd i nizom događaja širom Srbije obeležen je Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje, datum koji Ujedinjene nacije posvećuju promociji tolerancije, međusobnog poštovanja i zaštiti ljudskog dostojanstva. Ove godine poruka je bila jasna, neslaganje je deo demokratije, ali mržnja nikada ne sme postati prihvatljiv oblik komunikacije.
Centralni događaj u Srbiji održan je u Novom Sadu u organizaciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, uz podršku Ujedinjenih nacija u Srbiji, Delegacije Evropske unije, Saveta Evrope i Evropske kuće Novi Sad. Predstavnici institucija, međunarodnih organizacija, akademske zajednice, medija, civilnog društva i mladih razgovarali su o posledicama govora mržnje i načinima njegovog suzbijanja kroz obrazovanje, dijalog i jačanje kulture ljudskih prava.
Sa skupa je poručeno da možda ne moramo da se slažemo oko svih društvenih pitanja, ali da svako ljudsko biće zaslužuje poštovanje, dostojanstvo i pravo da bude saslušano. Upravo ta poruka bila je ispisana i simbolikom svetlosne instalacije na Kuli Beograd, koja je postala svojevrsni svetionik borbe protiv diskriminacije i netrpeljivosti.
Za romsku zajednicu ova tema ima poseban značaj. Romi su među grupama koje se i dalje suočavaju sa stereotipima, govorom mržnje i diskriminacijom, kako u javnom prostoru tako i na društvenim mrežama. Savet Evrope u svojim programima za Srbiju posebno ističe potrebu zaštite Roma, mladih i drugih ranjivih grupa od diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje.
Tokom prethodnih godina brojni romski aktivisti, novinari i organizacije civilnog društva upozoravali su na rast govora mržnje usmerenog prema Romima, naročito u digitalnom prostoru. Nacionalna Asocijacija Romskih Novinara (NARON), kao i brojne romske organizacije u Srbiji, više puta su pozivale institucije na odlučnije reagovanje u slučajevima javnog targetiranja Roma i širenja diskriminatornih narativa.
Posebno zabrinjava činjenica da se govor mržnje danas širi mnogo brže nego ranije. Stručnjaci upozoravaju da digitalne platforme omogućavaju da predrasude, dezinformacije i diskriminatorni sadržaji u veoma kratkom roku dosegnu hiljade ljudi, stvarajući atmosferu netrpeljivosti i društvenih podela. Upravo zbog toga Ujedinjene nacije, Evropska unija i Savet Evrope poslednjih godina sprovode kampanje koje podstiču mlade da postanu nosioci promena i promotori kulture dijaloga.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podsetio je da je danas važnije nego ikada napraviti razliku između kritike i mržnje, između prava na mišljenje i govora koji ugrožava dostojanstvo drugih ljudi. Govor mržnje nije samo problem pojedinaca koji ga izgovaraju, on predstavlja izazov za celo društvo, jer može postati uvod u diskriminaciju, isključivanje i nasilje.
Za romsku zajednicu borba protiv govora mržnje nije samo pitanje zaštite manjinskih prava. To je pitanje jednakih šansi, društvene uključenosti i prava svakog čoveka da živi bez straha od poniženja, uvreda i diskriminacije. Zato je poruka poslata sa Kule Beograd mnogo više od simboličnog osvetljenja jednog objekta, to je poziv na izgradnju društva u kojem različitosti predstavljaju bogatstvo, a ne razlog za podele.
U vremenu kada reči često putuju brže od činjenica, odgovornost medija, institucija i svakog pojedinca postaje veća nego ikada. Borba protiv govora mržnje počinje svakodnevno u porodici, školi, medijima, na internetu i u javnom prostoru. Samo društvo koje poštuje dostojanstvo svakog čoveka može graditi istinsku demokratiju i ravnopravnost za sve svoje građane.